уторак, 21. јун 2011.

ЖИВОТ НА ЧЕКАЊУ

Или, шта би било, када би нам се сва oчекивања на која смо принуђени, испунила одмах и сада. Да ли бисмо били срећнији, богатији, испуњенији?

Нема неке филозофије у овом, тек наизглед, баналном питању. Како би било да свакоме од близу хиљаду и по бивших радника некада највећег крајинског колектива ИХП Прахово, почну на рачуне да пристижу паре које су зарадили, док су радили. Да им се лепо и по праву исплати једна-две-три, па и више хиљада евра, колико свакоме од њих дугује газда, грчка Компанија „Неохимики“. Обавезу је свесно преузела куповином крајинског комбината, још 2008. године, и отуда њихово име у овој причи о томе шта би било кад би било. Питам се, шта би у овом тренутку са око 4,5 хиљада евра урадила моја суграђанка Душанка Калиновић, која је 35 година била радник праховске лабораторије, а из фабрике пошла без 27 неисплаћених зарада. Или, Снежана Стојановић, социјални радник, којој није намирено 20 плата...... или са око 24 зараде, колико од Прахова потражује, брачни пар Радосављевић, Звездана и Гмитар. Шта би они и многи други могли да ураде са тим новцем? Вероватно да мало лакше и лепше живе, иако данас не постоје, ама баш никакве, гаранције за бољи живот.

А, какав живот, данас, живимо у приватизованој Србији?


У групама, на протестима и на блокадама! Појединачно, и по позиву, у судницама у којима покушавамо да нађемо правду и остваримо своја права. Скоро донкихотовски упорни у настојању да се изборимо са ветрењачама, због којих не спавамо, због којих смо заглибили у дужничку кризу према свима – због дуга према нама. Данас, када сви посежу за законом и кажу да је обавеза нас смртника да намирујемо своје рачуне, неизоставно, уз казнене камате које расту из дана у дан, питање је како доћи до пара које имамо, а опет немамо. И тако из дана у дан, до новог протеста, до новог подизања гласа и покушаја да се скрене пажња на проблем који, очигледно, данас има сваки други – трећи пунолетни грађанин ове земље.

То је поново, крајем маја, у центру Неготина, на мирном протесту, учинило на десетине бивших радника ИХП Прахово. Сви они су још прошле године са менаџментом грчке Компаније „Неохимики“ потписали, појединачно, Споразум о исплати заосталих плата, који је прекршен. „Неохимики“ радницима дугује 25.647 неисплаћених зарада. Поравнањем о исплати заосталих плата, Грци су се обавезали да ће до краја ове године, месечно издвајати по 250 хиљада евра, у појединачном месечном износу од 170 евра. Прве исплате су почеле прошлог септембра, али њима нису обухваћени сви радници који потражују у просеку од 3 до 29 зарада. Основана је сумња, поручио је Радослав Бараћ из Иницијативног одбора бивших радника ИХП, да се то намерно чини, како би Прахово отишло у стечај, не би ли касније то предузеће, без икаквих обавеза, неко преузео у бесцење.

У ИХП Прахово кажу да је кашњење последица објективних фактора и да су до сада, од укупно близу пет, намирили милион и по евра на име плата из периода пре приватизације, а да је критеријум по којем се оне исплаћују заснован на принципу историјског реда, почев од дуговања из 2001.

Бивши радници су мајски протест одржали испред зграде Скупштине општине Неготин како би подсетили јавно

ст на своја елементарна права на зараде и живот. Била је то прилика да се најаве радикалнији потези. Договорено је да ће бивши радници Прахова у далеко већем броју 13. јуна, организовати блокаду на прилазу праховске индустрије уколико у међувремену „Неохимики“ не почне са исплатама зарада по потписаном Споразуму. То су и учинили, тако да од прошлог понедељка траје блокадa свих улаза у Индустрију хемијских производа, „Луку-Прахово“ и индустријских колосека.



Подужој колони камиона са товаром није допуштен пролаз до главне фабричке капије. Учесници протеста поручују да ће последице евентуалне штете ићи на терет грчког власника, Компаније „Неохимики“ која је, прекршивши Споразум о исплати заосталих зарада бившим радницима, испровоцирала јунску блокаду Прахова.


Иначе, већина бивших праховских радника је приликом потписивања Споразума са менаџментом „Неохимикија“, прошле године, повукла судске тужбе или их ставила у статус мировања до краја ове године. Многи кажу да ће процес наставити по истеку рока, а неки су поручили да ће то учинити раније јер је и друга страна прекршила Споразум који је сама предложила.

Прошле године, договорима о Споразуму је и окончана седмодневна блокада индустријског колосека и свих прилаза праховској хемијској индустрији и Луке Прахово. Бивши запослени су прихватили понуду послодавца да исплата дуга, који је за око 1.900 радника износио пет милиона евра, започне првог септембра и заврши до краја 2011. године. Реч је о износу за који је пре три године грчки купац пазарио највећи крајински колектив – ИХП Прахово.

5 коментара:

  1. Baš "Život na čekanju". Ovde se večito čekaju bolji dani, te kad stane rat, te Milošević, te demokratija, a sad Evropska Unija. A u medjuvremenu se davimo u agoniji sistema koji je odraz društva u kome živimo. Ne lipši magarče do zelene trave.

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман23. јун 2011. 20:22

    Ovaj sistem ti je bogom dan za ovakav soj ljudi koji su na vlasti.Lazi,prevare na tone a ovaj glupi narod to trpi,cuti i veruje.Najbolja kombinacija za vlast ti je Srbija i to ovi na vlasti obilato koriste.Tito i Milosevic su mala deca za njih.

    ОдговориИзбриши
  3. Ovih dana, pošto se uveliko govori o novom zakonu o štrajku (kako neko reče, verovatno vlast zna da će u narednom periodu toga biti u izobilju), prva pomisao su mi bili upravo ovi naši "ihapejci". Naravno, nisu samo oni u pitanju, ali oni su mi, ipak, najbliži. Naime, ukoliko taj novi zakon predvidi da se štrajkuje samo u krugu "fabrike", gde bi u tom slučaju štrajkovali oni, pošto su u pitanju bivši radnici? Kao i svi oni koji su lošim privatizacijama ostali bez posla, a bivše gazde im nisu izmirili dugovanja. Da li u tom slučaju njima bilo dozvoljeno da štrajkuju u dvorištu bivšeg gazde?

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман25. јун 2011. 22:53

    Naslov posta ne odgovara sadržaju. Pre bi trebalo da glasi:IMA LI PRAVDE U ZEMLJI SRBIJI.
    Život je opšti za sve ljude, a NA ČEKANJU je samo za one vremešne ljude koji su proživeli svoje, jer samo oni znaju koliko je teško kada si stavljen na listu života na čekanje.
    Borba za ostvarenje stečenih prava sigurno to nije "Život na čekanju" barem ne dok su oko nas resursi koji zvrje neiskorišćeni.
    Miša

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман07. јул 2011. 13:55

    Pitam se ko stoji iza vlasnika IHP-a i da li treba da stoji iza njega ili iza radnika IHP-a?
    Zasto drzavni organi ne rade svoj posao? Ko je sputavao donosenje sudskih odluka i izvrsenja istih? Zasto su sudski organi aktivniji pri donosenju presuda u korist vlasnika IHP-a,a neazurni za radnike?
    Rade

    ОдговориИзбриши