субота, 06. фебруар 2010.

MEDIJSKI MRAK I DRUGE NESLOBODE

Umesto proslave godišnjice TV "Krajina"


"Mediji ili „sedma sila“ predstavljaju u Srbiji, danas, „sedmu“ polugu vlasti, a u nečijim rukama su i „prva“ toljaga moći"

Iz mraka se najčešće rađala - babaroga. Naravno, zahvaljujući pričama koje su stariji, nekada davno, dobronamerno, pripovedali nestašnoj deci. Danas psiholozi, i ne samo oni, ovakav izbor kazivanja, osuđuju, navodeći da je bilo koji vid zastrašivanja, pogrešan. Mrak, /kao reč, kategorija, pojam / od tih davnih vremena, normalno je, opstaje, menja formu, prilagođava se uslovima i prilikama ali uvek, u suštini, predstavlja latentnu opasnost od nečeg nepoželjnog - strašnog! Mrak iz priča se poslednjih meseci, ponovo, preselio u našu svakodnevicu u svojoj najpogubnijoj varijanti - utamničenih i zamračenih medija! Medija koji, gle čuda, iznova, kao svoj jedini i pravi izbor imaju kolor izdanja za pozicionirane i poželjne ljude, teme, događaje i ideje - do crnila bez tona, za one nepoželjne - nepozicionirane i sa manje para / da, eventualno, plate zakup programa/. Medijski mrak kao fenomen jednopartijskih, unitarističkih, diktatorskih režima, kazuje novija istorija, vladao je i pre u omalenoj Srbiji, koja je iz ratnog vihora devedesetih godina prošlog veka, raspada Jugoslavije, ekonomske i krize morala, u demokratiju zakoračila, očito je, nespremna da prihvati breme svih sloboda, pa i onih, medijskih. Zato je, nažalost, u Srbiji, pa i u Negotinu, danas, sve isto kao pre, po principu, ako hoćeš nešto da radiš, moraš da budeš deo „sistema“ i da radiš ono što taj sistem traži od tebe. Ako nećeš da radiš – nećeš raditi - uopšte. Sistem ćete ugušiti ! Medijske slobode su danas, ovde, u Negotinu, i u Srbiji, posle pogubne privatizacije i gašenja novina, radio i TV stanica - virtualne i mogu se pronaći isključivo u virtualnoj realnosti zvanoj Internet. Milošević (bez čijeg imena se, jednostano, ne može ni u ovoj priči) bi sigurno pozavideo svojim naslednicima na formuli „demokratskog“ gušenja ljudskih prava na objektivno informisanje i slobode medija. Uvažavajući zato nespornu činjenicu da život u Srbiji i Negotinu danas, ne podrazumeva, sam po sebi, i takav kakav jeste, poznavanje novih mogućnosti elektronske komunikacije, logično se nametnulo pitanje: kako izroniti iz mraka, koji je zavladao zatvaranjem vrata medija, bliskih senzibilitetu najširih masa, u slučaju Negotina, lokalnog radija i televizije „Krajina ?“ Na umu, pri tom, imam svakog pojedinca, građanina koji ima pravo da bude informisan, jer to pravo mu garantuju i najviši zakoni ove zemlje. Bez razlike, to se odnosi i na sve one koji misle i rade drugačije, ne ugrožavajući , naravno, "sistem i poredak". Kako, dakle, iskoračiti iz sveprisutne medijske blokade i mraka i to u desetoj deceniji 21. veka, pa još u susret vanrednim lokalnim izborima u Opštini Negotin? Rušenje blokade javne, demokratske reči, uklanjanjem medijskog mr?aka i svih drugih nesloboda, nameće se danas, kao pitanje svih pitanja / važnije je samo ono vezano za iznalaženje načina da se preživi, od danas do sutra, da se sačuva zdrav razum i zdravlje , uopšte./

TV "Krajina" - naravno DA, ali NIKADA



RTV "Krajina" ne radi i to je, manje-više, poznata palanačka priča. Zato, od brojnih biografskih podataka navedenih u nevelikom tekstu na zvaničnom sajtu Opštine Negotin, kao jedino tačan , sasvim izvesno se izdvaja datum i godina osnivanja lokalne Televizije. Sve ostalo je prošlost , koja se, izgleda, neće ponoviti. Mišljenja sam da prostor posvećen medijima na sajtu kojim se zvanično promoviše negotinska opština treba ustupiti onima kojima pripada, ukoliko takvih, danas, na području negotinske opštine, uopšte, ima! Ili, bar, u cilju istine i pravog informisanja napisati - DA, to smo imali i jednostavno, priču "staviti" u prošlo vreme. Ako je nekome , uopšte , stalo da se seća i priseća. Tekst koji sledi, preuzet je sa zvaničnog sajta Opštine Negotin, samo u delu koji se odnosi na televiziju. O starijem bratu - radiju, već je bilo reči, da se ne ponavljam.

Телевизија “Крајина” почела је са радом 7. фебруара 1992. године. ТВ “Крајина” има модеран, квалитетан и гледан програм који просечно дневно траје око 14 сати. Предајник на Дели Јовану квалитетним сигналом покрива подручја општине Неготин, Зајечар, Бор и Кладово као и приграничне области суседне Бугарске и Румуније. Поред овог предајника који ради на 39. каналу, програм се још емитује на градском предајнику на 46. каналу и у градском кабловском систему.
Најгледаније емисије су Дневник, Контакт, Екстра Тајм, Поред мене …
РТВ "Крајина" је приватизована крајем 2007. године и од тада послује под називом АД РТВ "Крајина" Неготин.

АД РТВ “Крајина”
директор Дејан Грујић



Kako je, stvarno, nastao medijski mrak



Najveće žrtve jedne okasnele i po mnogo čemu „patološke tranzicije“ u Srbiji su lokalni mediji. Glavni problem je u tome, što posle njihove privatizacije, lokalna sredina u informisanju, nije mogla, a nije ni smela da se osloni samo na elektronske medije u privatnom vlasništvu – bilo da su preuzeti - kupljeni iz političkih ili pukih komercijalnih razloga ! Svejedno je, jer, niti u jednom od dva pomenuta slučaja, novokomponovani vlasnici, apsolutno, nisu, a i ne shvataju koncept „javnog servisa“. Toj konfuziji oko ovog pomodnog pojma, naravno, najveći doprinos daje okolnost da se, ama baš nikako, ne može da odmakne od uticaja partija, koje su u vrhu republičke vlasti, pa se trenutni raspored u odnosu političkih snaga, na svim nivoima, smatra normalnim meljeom u kome ovi ili oni politički faktori imaju prava da „kreiraju“ programsku politiku i postavljaju „svoje ljude“ na čelne medijske funkcije, sve, navodno, „u interesu građana“. I nikoga, pri tom, ne zbunjuje lako uočljivo protivrečje u ovom vladajućem shvatanju „svojinske vlasti“ – tačnije monopola nad medijima.
Krhkost koncepta „javnog servisa“ u medijima može se lako ilustrovati na mnogo načina i u opštini Negotin, pogotovu nakon privatizacije 2007. godine , zbog skoro neprimerene vezanosti lokalnih elektronskih medija za, na republičkom nivou, vladajuću DS grupaciju, preko, sada već, posle poništene privatizacije ! bivših vlasnika negotinskih medija u senci ( i u sukobu interesa). Zajedno sa svojim direktorima, umnim kreatorima programa, nikako i nikada nisu shvatili, da svoju poziciju nisu smeli da grade na „čvrstom savezništvu“ sa garniturama političara, koji i sami imaju poziciju samo do trenutka dok birači ne odluče drugačije. Ako su „medijski funkcioneri“ AD RTV "Krajina" duvali u istu tikvu sa nekim negotinskim političarima, a zna se i kada i sa kojima, ideja o "javnom servisu", u političkim uslovima od pre par meseci, bila je cilj kojem se težilo pogrešnim sredstvima. Izostala je veština mudrog pregovaranja, jasna vizija budućeg rada, ideje, a bez svega toga i minimum prihvatljivog programa, koji bi bio održiv u konkurenciji /profesionalnijih/ medijskih kuća u okruženju. Zato sa žaljenjem mogu da konstatujem da tamo gde se i posle 5. oktobra, u ime demokratije, u Republici, a posle 16. novembra 2007. godine , posle promene vlasničke strukture „Krajine“, u Negotinu, besomučno propagirala jedna stranka, ili stranačka koalicija (bilo kog ideološkog usmerenja), tu lokalni mediji i nisu bili javni servis svih građana, pa se niko danas ne može sklanjati pod njegov kišobran – mada su se vremenske prilike „pogoršale“. Najgore od svega je to što nijedna politička stranka još uvek ne shvata da je nezavisnost medija važna, ne samo za javni, nego i za njihov politički interes, s obzirom da medij bez kredibiliteta nikom ništa ne vredi, a najmanje vredi onom ko ga finansira. Jednostavno, finansiranje lokalnog medija čija je jedina uloga veličanje vladajuće ekipe političara u opštini , brzo se ispostavi kao bacanje para u vetar. Publika, gledaoci i slušaoci, ima dara da brzo provali ko za koga navija, pa informacije traži na drugoj strani. U uslovima apsolutnog medijskog mraka u Opštini Negotin, jer radio i TV "Krajina" sada uopšte ne emituju program , bez smisla bi, možda nekome, zazvučao zaključak da lokalni mediji , bez obzira na promene u vlasničkoj i upravljačkoj strukturi, nisu smeli da budu instrumentalizovani i zloupotrebljavani od strane jedne političke grupacije, niti koalicije, u ime demokratije. Profesionalna nezavisnost , bio je prvi standard, važan za iskorak iz medijskog mraka u kojem su se, nažalost, ne svojom voljom , našli građani Opštine Negotin. Taj standard , prosto, nije ispunjen, a epilog priče o lokalnim medijima je , uglavnom , svima poznat. Punoletstvo se , obično, proslavlja uz svećice i tortu. Međutim, televizijski mrak u Negotinu, upućuje na zaključak da odstupanja od običaja /čitaj - pravila / ima. To mi, ipak, ne uskraćuje slobodu da se sa nostalgijom setim jedne Televizije koja , sticajem brojnih okolnosti, nije uspela da dočeka i obeleži svojih 18 godina , ispunjenih brojnim slikama iz života i o životu jednog grada i njegovih stanovnika. TV "Krajina" - nekad beše!!!

8 коментара:

  1. Sta reci! Uvek je televiyija smetala lokalnim politicarima. Trebala im je samo pred izbore.Verovatno ce i prica o negotinskim medijima zavrsiti u arhivu, ili u nekoj modernoj virtuelnoj prici Negotin kojeg vise nema, a nema mnogo cega. Nadamo se da ce bar ljudi biti.A to opte zavisi od istih gore spomenutih. Pa sve u krug ....dokle.....

    ОдговориИзбриши
  2. Uvek sam bio ubeđen da bilo ko spolja nije u stanju da opiše neki problem koji je unutar nečega. Upravo zbog toga, sa pažnjom sam čitao svaku tvoju rečenicu u ovom postu. I bio neizmerno tužan znajući da ima mnogo ljudi koji su radili u RTV "Krajina", a koji su današnji dan,godinama, dočekivali sa radošću. A danas su, verovatno kao i ti, neizmerno razočarani.( Ti si bar, nadam se, olakšala dušu i na papir, ili kako već? stavila svoja osećanja). I pored toga što sam, pre mnogo godina, ja bio na "onoj drugoj strani", sada, nakon toliko godina, mogu da priznam da sam drugačije zamišljao i sudbinu STV Negotin i RTV "Krajina". Bio sam gotovo ubeđen da će se ove dve medijske kuće ujediniti i stvoriti moćan medij, čije će ime biti poštovano. Ne samo u Timočkoj Krajini.
    "Tako to biva, kad se previše sniva..." pevao je Balašević, a ja, još jednom, konstatujem da sam pogrešno procenio znanje i sposobnost nekih ljudi.
    A istini za volju, oni su najpre postali "oceubice", pa tek onda "ubice". Prisetimo se da su oni, najpre "ubili" svoju, pa tek onda ovu "drugu" televiziju.
    Upravo zbog toga sam, na nekim blogovima, 16. decembra, prošle godine napisao "...Da je živa, danas bi bila punoletna...". Ili tako nekako. U svakom slučaju mislio sam na STV Negotin, koja je 16. decembta, prošle godine, trebalo da "napuni" 18 godina. Ni ona ni RTV "Krajina", nažalost, nisu dočekale svoje punoletstvo.

    ОдговориИзбриши
  3. Pretpostavljam da ste već čuli da je potpredsednik Ničićevog pokreta kupio TV Zaječar.
    E sad ćemo tek da vidimo kako mediji mogu da manipulišu gledaocima.

    ОдговориИзбриши
  4. Ekstra! Od Paracina levo medijska tisina.

    ОдговориИзбриши
  5. Medijska tisina je nasa svakodnevica,vec duze vreme.No,nema krivca na loalu.Krivce treba traziti u vrhu ove nase *demokratske drzave*.Sta vise reci od surove istine da je juce opstinu Negoin,po prvi put posetio ministar Markovic,a opstinu nije ni pogledao.Mogli ste da ga vidite u Hotelu Inex,tako kazu upuceni,i na granicnom prelazu koji se *navodno* otvara 2.marta.Da li Vas,postovani gradjani to podseca na neko proslo vreme koje smo hteli da zaboravimo,ali te kvazi demokrate,ne dozvoljavaju gradjanima da se oslobode najtezih uspomena,vracaju nas u devedesete,na najgori moguci nacin.Razocarani gradjanin.

    ОдговориИзбриши
  6. Koje bre demokreta pa to cist SPS i JUL, ima ih cak i u LDPu, Sara Maja bivsi predsednik omladine SPSa u Negotinu. I naravno znaju ljudi sve fore i fazone sibicarenje i ostale zavrzlame. Za demokratiju koju promovisu moras malo i u neku skolu da ides , pa da nesto procitas , razgovaras sa pametnim ljudima i pri tom ne mislis da si Bog u svom selu. Reko bi nas narod lako je videti tudju zadnjicu ,al svoju tesko!

    ОдговориИзбриши
  7. Bivši vlasnik AD RTV Krajina Dejan Grujić glavni je urednik televizije u kojoj je privatizacija poništena jer on kao nosilac konzorcijuma Dejan Grujić nije ispoštovao odredbe kupoprodajnog ugovora. Da nije tragično bilo bi smešno.

    ОдговориИзбриши
  8. Tanka je granica izmedju smesnog i tragicnog!

    ОдговориИзбриши