U SUSRET MARTOVSKIM IZBORIMA

Sve govori da će zima 2010, iako je veoma hladno, biti izuzetno vruća. Predizborna kampanja u Negotinu, u susret vanrednim, lokalnim, izborima, zakazanim za 7. mart je već počela, iako to možda mnogi nisu primetili / zbog "nestašice" prostora na lokalnim medijima, koji su nekada bili glavni oslonac partijama u tzv. marketinškim kampanjama, kotirajući se visoko u sam centar svih zbivanja/. Upravo u malim detaljima i u ponekom povišenom tonu mogu se razaznati obrisi "borbe na sve ili ništa" na negotinskoj političkoj sceni za koju se, ipak, svi zagrevaju. Sudim, pre svega, po komentarima na brojnim postovima, uglavnom, stranaka koje su ušle u predizbornu utakmicu. Autori blogova ( većina njih) veoma uspešno odgovaraju zadatku, prenoseći programska opredeljenja svojih političkih grupacija, i svoja lična, kao pojedinci- pripadnici, ove ili one opcije. Dobro je da ima odlično upućenih, informisanih i agilnih političara koji pokazuju, ne samo visok nivo svesti o nužnosti promena , već i mogućnosti da se do postavljenih ciljeva (konačno) uspešno stigne. Posebno je to važno za našu opštinu, koja je velikom broju do sada održanih izbora, za razliku od drugih sredina u Srbiji, pridodala, po drugi put, od dvehiljadite naovamo i dva izborna ciklusa u plusu, s obzirom na dva "privremena stanja" i vanredne lokalne izbore. Da podsetim, to nam se u Negotinu dešavalo 2002. i evo sada, ove zime, 2010. godine. Za razliku od ozbiljnosti autora, namenskih postova političkih stranaka, njihovog znanja i upućenosti u probleme na koje ukazuju, mnjenje se ponaša manje zrelo i odgovorno. Javnost ko javnost, rekao bi neko, uvek bi da skrene sa zadate teme, ne štedeći ni vreme, ni političke oponente, koristeći za svoje komentare, kad-kad, čudan vokabular, kojim se ne dotiče suština problema ali se duboko zalazi u neke druge "vode", ne presudne za trenutno aktuelnu plovidbu. Po komentarima se da zaključiti, i to bez velikih analiza i razmišljanja,da je, nažalost, mnogo toga za celu deceniju života u demokratiji nesavladano, nenaučeno i neshvaćeno. Upravo zbog toga, čitaocima ovog, politički neprofilisanog, bloga ponudiću priču, koja će (možda) pomoći da se, konačno, u odnosu na događaje i ljude odredimo i opredelimo . Tekst, " U Platonovoj elektronskoj pećini", autora dr Srđana Damnjanovića, zbog poruke koju nosi, nikako, po meni, ne bi smeo da ostane privilegija samo manjeg broja čitalaca "Linka", časopisa za profesionalce u medijima.

U Platonovoj elektronskoj pećini

"Kako stvari stoje sa istinom i nepristrasnošću u masovnim medijima - pitamo se često, a pogotovo u predizborno vreme. "Masa" je uobičajen naziv za ljudsku masu, ali "masa" je zapravo testo koje se može dovesti do oblika. Samo po sebi, ono je nešto anonimno, neizdiferencirano i neartikulisano, rekao je Gadamer. "Medijum" znači nešto posredujuće i elementarno, u čemu plivaju informacije, kao ribe u vodi. Informaciju, opet, svakodnevno razumevamo kao neku osnovnu jedinicu istine.

Ulazak u pećinu

Masovni mediji ne samo da predstavljaju, nego i formiraju tzv. javno mnjenje. Mnjenje je, prema filozofskom uvidu, čudna mešavina istine i neistine. U jednoj od najpoznatijih filozofskih alegorija, Platon piše o problemu istine, saznanja, komunikaciji koja je data u specifično ljudskoj situaciji kroz formiranje mnjenja.
"Zamisli da ljudi žive u nekoj podzemnoj pećini i da se duž cele pećine provlači jedan široki otvor koji vodi gore, prema svetlosti. U toj pećini žive oni od detinjstva i imaju okove oko bedara i vratova tako da ne mogu okretati glave. Svetlost im, međutim, dolazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iznad njihovih leđa (...) Kada bi neko od njih bio oslobođen okova i bio prinuđen da odjednom ustane, da okrene vrat i pogleda prema svetlosti, da može da vidi one stvari čije je senke nekada gledao, šta misliš šta bi odgovorio kad bi mu neko rekao da je sve dotle gledao samo koještarije, da je sada mnogo bliži realnosti i istini?"
Platonova priča o pećini je prvi opis medijske svesti nastale u masovnoj komunikaciji, koja zahteva jedan spoljašnji, tehnički izvor svetlosti. Platonova vatra asocira na suštinu tehnološkog mass media: radio, televizija, internet i virtuelno komuniciranje jesu svetlost elektronske istine, zbog koje se sve teže razaznaju prirodni oblici. Javna komunikacija, koja je ubrzala sve oblike života pretvorila je komunikaciju u neistinu, privid i laž, baš zato što je masovna, zasnovana na javnom mnjenju. Filozofska presuda elektronskim medijima je nedvosmislena : elektronska komunikacija je zlo ! Iza interneta stoji nečastivi - lično. Zar nikada nije bilo više manipulacija, sofizma i laži? Manipuliše se sa svime - čak i anketa, objektivno ispitivanje javnog mnjenja (mešavine laži i istine) postaje čista laž,proročanstvo koje samo sebe ispunjava, teorijski konstrukt koji dovodi do sopstvenog ispunjenja. Objektivno predstavljajući izborne prognoze, navodimo značajan deo javnosti da svoj glas pokloni onome ko ima (navodno) više šansi, sve u skladu sa paradigmičnim uverenjem javnog mnjenja. Danas se istinom, a ne lažima, najubojitije manipuliše. Time što utiče na naša uverenja i stavove, istinita informacija prestaje da bude nepristrasna, dok se sasvim ne "odlepi"u neku drugu virtuelnu stvarnost.Da li su masovni mediji baš tako mračni?

Neka ne ulazi onaj ko ne poznaje mass medije!

Parafrazirajući natpis koji je stajao na ulazu u Platonovu Akademiju pojedini mislioci ciljaju na samu suštinu moderne kulture. Umesto matematike, uslov za bavljenje filozofijom je poznavanje mass media. A to znači napustiti poziciju isključivosti i umesto traganja za pozitivnom ili apsolutnom istinom, promisliti o smislu koji se javlja i obrazuje u komunikaciji, baš zato što je ona, ako je tehnički posredovana, možda i lažna.A to znači da je naš ljudski svet posredovan tehnološkim inovacijama, bez kojih čovek, to defektno biće, nema puno šansi.
Vratimo se još jednom Platonu, koji je u starosti razvio epistemološku teoriju koja napušta podelu na istinu i neistinu i potražio istinu u spletu različitih ideja, mešavinama elemenata, igri istine i obmane. To je upravo ono što se događa u savremenim, elektronskim sredstvima komunikacije - nije li naš ljudski svet dat baš u elektronskoj pećini?
Zato se u masovnim medijima primećuje tendencija odustajanja od posedovanja apsolutne istine, radi dejstva i sadejstva različitosti. Tako se zadobija jedna vredna šansa, a to je napuštanje pozicije servisa moći i različitih interesa.
Time što komunikacija postaje višestruka, ona pomera iz centra opterećujući diskurs istine, koji služi kao maska za prinudu, interes, moć. Jer biti "istinito i objektivno" informisan, o bilo čemu, recimo vremenu i vremenskoj prognozi, znači početak borbe privrednih interesa, uticaja na vreme, a time mi već utičemo na naš predmet, baš kao što se objavljivanjem, ma kakvih, pa i istinitih prognoza izbornih rezultata, utiče na izbore. Dakle,baš kao što ne smemo ostaviti samorazumljivim ono pomeranje u događanju istine i sveta u elektronskim medijima, tako ne smemo prenebregnuti ni šansu koju masovni mediji pružaju i puteve koje otvaraju.

ELEKTRONSKA KOMUNIKACIJA JE OMOGUĆILA DA SVA RELEVANTNA STANOVIŠTA POSTANU DOSTUPNA! Zato javno mnjenje postaje, ipak, manje opasan generator vulkanskih akcija i reakcija,a onaj ko ulazi u komunikaciju, neka prestane tražiti apsolutnu istinu !"

Kao što to obično biva, oni koji patetično insistiraju na istini, u stvari se ponašaju po obrascu "drž*te lopova"! Time se javni govori i razgovor odvija po obrascu rata a ne komunikacije. Sagovornici, zapravo, protivnici, uvereni u vlastitu nepogrešivost, ratuju svim sredstvima, za svoj "frtalj" biračkog tela. Ma koliko to izgledalo naivno, ipak, jedini izlaz se nalazi u pretpostavkama zajedništva, razmene, masmedijskoj komunikaciji, jer ono testo, sa početka priče, hteli mi to ili ne, narasta po nekim svojim zakonima.