VELIKA SEOBA

Danas, "oživeli" viši spratovi negotinskog Hotela. Neuobičajen tranzit od petog naviše, iznenadio čak i starosedeoce ovog kolektivnog centra izbeglih i raseljenih, koji davnih godina dođoše kao stradalnici u naš grad, posle ratova i pogroma na prostorima exYu. Tu smo , MI , zajedno živeli mnogo, mnogo godina ! Naši bivši Jugosloveni i naši mediji u sastavu bivše RTV "Krajina". Doduše, primerenije je da kažem mi ljudi, koji smo opsluživali te iste medije, radio i televiziju.Oni, mislim mediji, odavno ne rade! Ne zbog toga što je privatizacija poništena . Ma kakvi, to ne bi ni bio razlog da se zaustave i prekinu, do novih rešenja, "programi" ove medijske kuće, taman posla, jer od primamljivog statusa vlasništva nad medijima se lako ne odustaje /on podiže adrenalin /, a i što bi, zapravo, kada je država omogućila da vlasnik u medijima bude zaštićen kao retka vrsta i da mu se, ama baš, ništa ne može ! S druge strane, dvogodišnja praksa je pokazala da i sami radnici nerado odustaju od "svog" preduzeća, bez obzira na probleme sa kojima se u njemu suočavaju! Najveći su kašnjenje isplata zarada i doprinosa iz radnog odnosa, dok o uslovima rada ne treba trošiti reči. To treba videti i doživeti ! Ne postoje reči dovoljno "jake" da se njima naglasi horor koji je vladao i vlada prostorom novinarske redakcije, TV studija, montaže, prilaznih hodnika, toaleta ........ Danas, kada je u ovoj zemlji Srbiji na desetine hiljada ljudi ostalo bez posla, samo tokom proteklih godinu dana, imati firmu / u rasulu / i "posao" / koji se robovski obavlja, a niko ga ne plaća/ trebalo bi , izgleda, da predstavlja prednost i sigurnost? Dobro, svako ima pravo da proceni i oceni šta mu valja činiti , pa su tako razumljivi argumenti onih koji su digli ruke od svoje profesije i zvanja i preselili se na evidenciju nezaposlenih lica, ali i onih izdržljivijih , koji su ostali , da s vremena na vreme, podsete Negotince da su nekada bili TV lica i radijski glasovi. Lično im čestitam na istrajnosti! O ljubavi prema profesiji, u ovom slučaju, ne želim da govorim , jer bih time otvorila pitanje, veoma složeno i bolno, koje bi sigurno podelilo "one" koji su pošli i "one" koji su ostali, a vezuju ih, bez obzira na sve, duge godine zajedničkog rada i saradnja, koja je kako-kad i od slučaja do slučaja, ipak, bila uspešna i vredna trajnog sećanja.

DAKLE, EVO ME I KOD SRŽI OVOG POSTA.

Televizijska i radijska oprema od danas su u fazi selidbe. Sa lokacije Hotela "Inex", televizori, monitori, kablovi, kasete, miksete, računari i ostala oprema, se selektivno iznose sa čardaka u kome su bili zbrinuti oko dvadesetak godina i odvoze na adresu bivše STV "Negotin" - zgrada "Timogradnje", u kojoj se još nalaze negotinski Resurs centar i Odbor za ljudska prava. Pozvani su radnici "Krajine" da pomognu selidbu, a ona podrazumeva pešačenje stepenicama do najviših spratova , desetog čak, silaženje sa teretom u rukama, ukoliko nije specijalno za ispraćaj nepoželjnih stanara, radnicima Hotela odobreno da "uključe" onaj, čitaj, manji lift, poznatiji kao hotelski, koji radi jednom godišnje po par dana, u sezoni Mokranjčevog festivala, kada ima gostiju , pa da se ne brukamo pred svetom koji dolazi iz prestonice i Evrope na muzičko hodočašće u grad velikana. Nažalost, nisam videla , a nisam se ni raspitivala , iako sam prvoj turi selidbe, danas, i lično prisustvovala. /Pozvale me bivše kolege da ispraznim "svoj" radni sto u koji sam pedantno odlagala , godinama, beleške, izveštaje, priznanja , svoju radnu istoriju, uspomene /! Priznajem, sa prigušenom emocijom, posle puna tri meseca od mog poslednjeg radnog dana u "Krajini", koju sam po sopstvenom izboru rešila da napustim, kao tehnološki višak, ali bez jednogodišnih plata i zakonom predviđene otpremnine jer sam je se , pisanim putem, odrekla. Što reče naš narod "tante za kukuriku". I sada kad spomenuh zakon, da pribeležim još rečenicu- dve "glasnog" razmišljanja , pa da ovo pisanje privedem kraju. Privatizacija "Krajine" je poništena, u redu, ali šta dalje ? To pitanje kao da niko glasno ne izgovara, ili ............ Agencija za privatizaciju treba češće i ozbiljnije da se kontaktira ali se ne zna ko to treba da radi ? Možda je kontakta i bilo, možda je stiglo pismo nakane u smislu šta dalje, ali naši lokalni mediji ne rade, pa narodu nema ko da prenese tako važne vesti. Zapravo ima ko, ali nema sredstvo, jer su radio i TV ugašeni višom silom - mrakom , kao kaznom za nenamirene račune za struju.
Za mene lično je daleko zanimljivije pitanje, čak i egzistencijalno važno , da li oprema, sredstva , imovina RTV "Krajina" rečju, popisana od strane sudskih izvršitelja , može i sme da se iznosi, raznosi i odvozi do okončanja sudskog spora. Neko će možda atakovati na nedostatak mog znanja nauke, koja se naziva pravo ali pitanje je , po meni, na mestu. Podsećam i citiram , kako ne bih pogrešila:" Opštinski sud u Negotinu, u predmetu izvršnog poverioca, /tačnije osmoro poverilaca/, poslovni broj I 331/09, protiv izvršnog dužnika AD RTV "Krajina" iz Negotina, radi naplate novčanog potraživanja, doneo je ZAKLJUČAK da je izvršen popis i procena stvari u zapisniku od 15. i 16. 09. 2009. godine, prema kome su kod izvršnog dužnika popisane i procenjene stvari i data njihova procenjena vrednost". Prvo usmeno javno nadmetanje nije uspelo u oktobru prošle godine, a drugo zakazano za decembar, odloženo je , ulaganjem tzv. delegacije višoj instanci u Beogradu, od strane predstavika tužene firme, što je bio još jedan legalan način "kupovine vremena", po meni i daljeg manipulisanja zakonima i još bezočnija zloupotreba ljudi, tačnije, radne snage u vreme predizbornih previranja u opštini . Zatim je usledila reforma i reizbor sudija, mnogo se toga promenilo u našem pravosuđu i pitanje je kome od izvršnih sudija će ovaj predmet, sada, doći na sto. Sudovi stalno odlažu početak rada, poslednje informacije govore da će to biti prvog februara, a ja sam, verujte, namerna da se tog istog dana raspitam šta je sa predmetom osmoro radnika koji su tužili "Krajinu" zbog neisplaćenih zarada, u maju prošle godine, za 6 meseci, tada u ukupnom neto iznosu od preko milion dinara, bez uračunatih kamata, naknade parničnih troškova / sudske takse / i drugog . Čitajući izveštaj sa sednice Privremenog organa na blogu PULS - PNTK, saznala sam da su opredeljena sredstva za informisanje građana opštine Negotin, na kanalima televizija iz našeg okruženja , zaječarske i iz Salaša. Koliko sam shvatila pitanje akcijskog fonda i dalje sudbine nekada lokalnih medija, posle poništene privatizacije, nisu ni spomenuta, što znači da o tome nije bilo reči. Zašto, pitam se , ukoliko je čaršijom već krenula priča da se "Krajina" u novonastalim okolnostima vraća na početnu poziciju, odnosno , pod plašt lokalne samouprave. Neko bi u emisiji koju gleda čitava nacija, na RTS-u, prosto-seljački rekao "Neće da može", a možda će i da može ? Kako god, odseli se popisana imovina "Krajine", s jednog na drugi kraj grada, nadam se, bez skretanja sa puta. Prevoz je obavio radnik Salona nameštaja "Novi stil", kombi vozilom istoimene firme. Sklona sam da verujem da preduzetnik Ljubiša Đorđević, vlasnik te iste firme, istovremeno i predsednik Privremenog organa opštine Negotin , nije smatrao da pitanje poništene privatizacije "Krajine" treba javno diskutovati na sednici , ali da je ponovo učinio/!?/ nesebičan gest pomoći prijateljima iz medija, tačnije, bivšem konzorcijumu D.Grujić, koji je i lično učestvovao u prenosu nevelike imovine lokalnih medija. Seoba se nastavlja, kažu kolege, i narednih dana! Dopustiću sebi da preuzmem odjavu maštovitih voditeljki našmikanih tok-šou emisija i poručim : "Toliko za večeras, budite sa nama već u ponedeljak, jer vas očekuju brojna iznenađenja! "