Srećan vam bio najveći i najpopularniji Praznik srpskog naroda - za sva vremena! Danas, se raduje, miri, razmišlja o napretku porodice i najbližih! Delim sa svima trenutke praznične radosti, ma kakvog raspoloženja i namera bili. Otuda, čista srca i mirne duše, dajem kraće odgovore na neke od komentara, među kojima ima i krajnje neodmerenih , mada je to najblaža reč kojom ih definišem. Dakle, anonimnom piscu prvog komentara /od šestog januara, 00.59/, iz kojeg izdvajam tek deo reči, poput : narcizam, verbalna onanija, alal mu slika / misli se verovatno na autora posta/ i dalje........ , uostalom, pročitati se može u celosti, želim da kažem sledeće. Prvo, u postu "U susret martovskim izborima ", samo uvodnik je delo autora bloga, /po anonimnom komentatoru , usamljenog i neposećenog / , a priča "U Platonovoj elektronskoj pećini" je delo uvaženog profesora dr Srđana Damnjanovića. Stoga me zanima, šta je , zapravo, zasmetalo anonimnom i motivisalo ga da sroči to što je sročio, a kasnije je i objavljeno. Uvodnik ? Malo verovatno! Sve i da jesam subjektivna u zaključku, da brojni čitaoci blogova najčešće "beže" od teme, skloniji iskaljivanju ličnih frustracija, krijući se iza zaštite "anonimni" , igrajući se, pri tom, neodmerenim rečima - upozorenja iskusnih blogera / sa Imenom i Statusom / i mere koje, tim povodom, preduzimaju - podržavaju moj objektivizam. Drugo, da li moja konstatacija da naš narod ne voli da čita, a i kad čita, to radi površno, bez da izvuče neku pouku , a ne daj Bože da prihvati poruku, govori da sam možda zaokupljena narcizmom , da grešim? ??? Treće i, poslednje! Naravno da onima koji su nedorasli ozbiljnim temama i vremenima, smeta iščitavanje filosofske i veoma složene literature, koja, prosto, zahteva razmišljanje , stavljanje prsta na čelo, analizu. Teško je, verujem, zato što smo narod odavno navikao na najjednostavniju varijantu " pljuni pa zalepi", lako ćemo........
Po cenu da ponovo budem pogrešno protumačena, moram da kažem da nam zbog svega što sam navela tako i ide ako, uopšte, i ide. Neću vam govoriti ko je dr S. Damnjanović, pročitajte sami, a ja ću vam samo reći da je, između ostalog , veoma cenjeni saradnik časopisa za profesionalce u medijima - LINK.
...........na kraju vam svima toplo preporučujem da proširite vidike, znanja i saznanja uz pomoć sjajnih kreatora okupljenih oko sajta:
SREĆNI PRAZNICI !
Uopšte se nemojte obazirati na vrlo stupidne i kranje neukusne komentare tamo nekih anonimusa.Toga će uvek biti zato nemojte uzalud trošti energiju i snagu koju dakako posedujete.Čovek kao društveno biće ima potrebu da uči i dolazi do saznanja,no čak i ovaj internet,pored svih svojih prednosti(i naravno mana)za neke je samo mrka kapa,crna rupau koju mogu da ispljunu sve svoje frustacije,nezadovoljstvo i neobrazovanost.Nastavite da pišete jer vaš Blog za razliku od političkih ima budućnost i jedan je od retkih koji se bavi odnosom i problemima socijologije i savremenih elektronskih medija.Sve pohvale na vaš račun i srećni praznici,evo baš od mene Svete Knjige.
ОдговориИзбришиПоштована колегинице,
ОдговориИзбришиСа великим задовољством читам Твоја размишљања на неколико доступних блогова.Уједно,користим прилику да Твојој пажњи препоручим и мој блог,који сам,активирао након,готово,читаве године,од када сам га креирао.
Hvala na lepim rečima, Bibliji i Živojinu Dragišiću. Čitam i ja vas, samo da znate! Biblija je bio daleko aktivniji u komentarima, poslednjih dana. Žiko, Tebe nešto i nije bilo, ali sam zato danas sa posebnom pažnjom iščitala tvoj post na novoaktiviranom blogu, i priznajem, lepo kažeš . Istina je to da smo zaboravljeni od velike Prestonice Srba, koja je , nažalost, poseljačena, a otuđena je oduvek i bila. Iako sam u Beogradu provela 5 godina, bilo je lepo, zahvaljujući samo ljudima koje sam tamo upoznala , a bili su došljaci - studenti, baš kao i ja. Ne znam, taj Beograd je čudo, a još veće nebriga njih "tamo" za većinu nas "ovamo". Zato, ok, hajde da radimo korisne stvari, pišući, valjda će neko čuti naše SOS pozive. Mada, šta će nam pa to značiti? Srbija je ovo bila, jeste i biće. A, običnim smrtnicima uvek isto , u ciklusima i grđe. Pozdrav iz mog sokaka, koji usmeravam prema tvom i svim ostalim-dobronamernim.
ОдговориИзбришиNadovezao bih se na ovo o BG-u,sve je istina što kažete,on(Beograd)je postao jedan monstrum vavilonski,dovoljan sam sebi,mastrubator od grada.Kao i to da su njegovi došljaci gotovo uvek(mislim na studente,ljude uma...)uspešniji,uporniji i nosioci novih društvenih i kulturnih ideja.No problem je što manje,dalje sredine od tog evropskog Mexico sitya,misle da će kad-tad,prestonica obratiti pažnju i smilovati se nekom šugavom molostinjom.Na žalost to se nikad ovde neće desiti ili barem ne još dugo,dugo,zato od nj ne treba ništa očekivati već svaki region,grad ako se smatra gradom,sam treba izgraditi sistem kulturnih vrednosti,dešavanja,aktivnosti,a onda kroz njih vremenom sa već razvijenom kulturnom politikom,izaći pred "kralja"i traziti ono što nam pripada.Primera ima iako su oni u boljem položaju jer njih pokrajinski sekreterijat Vojvodine razume,to su Pančevo,Kikinda,Zrenjanin,a ovi naši sekretari su nešto maloumniji i nerazumniji.Prosto,nemojte očekivati da zabava dođe kod vas,padne sa neba,već je sami stvorite,napravite.Ljudi vape za druženjem,društvenim životom.Nevolja je kod nas što političku vrhušku,posebno u NG,to ne zanima,jer ona nikad nije ni imala pravi društveni život i sve što se pod njim podrazumeva,nego lične frustracije,neobrazovanje,leče nad građanima,želeći da stvore podanike,služeći se onim što je još uvek jedino bitno-NOVCEM!Ali ni to ne može trajati večno.
ОдговориИзбришиРаскинут уговор о куповини радио-телевизије "Крајина"
ОдговориИзбриши( уторак, 12. јануар 2010. 12:11 )
Агенција за приватизацију раскинула је 31. децембра 2009. године уговор о продаји Јавног предузећа радио-телевизија "Крајина" из Неготина, због непоштовања одредби о инвестирању.
Радио-телевизија "Крајина" продата је на другој јавној аукцији 16. новембра 2007. године конзорцијуму на чијем је челу Дејан Грујић за 138 хиљада динара. Укупна вредност процењеног капитала износила је 1.380.000 динара.
У тренутку куповине у медијима је радило 40 радника, а касније је њих 25 остало без посла. Радио је имао дозволу за регионалну, а телевизија за локалну фреквенцију.
Купац се на аукцији Уговором обавезао на инвестицију од 200 хиљада динара у првој години промене власничке структуре.