Medij je, bar tako teoretičari kažu,jedno od najuticajnijih i najmoćnijih oružja, koje možete imati pri ruci. Ta se činjenica potvrđuje kroz istorijska nastojanja da se preuzme kontrola nad medijima i da se tako utiče na javno mnjenje. Ponekad izgleda da su svi svesni moći medija - osim medija samih. Mi novinari, ponekad, izgleda, svu energiju uložimo u borbu protiv nečijih i, nekakvih, pa i političkih pritisaka sa strane, a ne sagledamo mogućnosti koje sami imamo.
Ne treba izmišljati toplu vodu, mediji su, doista, moćna stvar, bez obzira na nedostatak svesti, novinarske fele, o tome. Vršimo pritisak na druge da nešto urade ili ne, na političare da usvoje ili ne usvoje neki zakon, a nismo u stanju da se izborimo za sopstvenu sudbinu, primenom isto takvog pritiska. Mediji su se, poznato je, izborili da se o većini stvari vode rasprave i da se iznose različita mišljenja. Bilo je situacija u kojima su mediji napravili snažan pritisak , pa su se stvari, koje nisu bile dobre, stvarno, dovele u red. Poznati su takvi slučajevi,i kod nas, ovde, u lokalu, da ih se ne prisećamo. Bilo je, dakle, velikih pobeda medija, koji su ukazivali na greške i uspeli da se izbore da one budu ispravljene. Međutim, još je nepoznat slučaj da su se jedan medij ili svi, kao i jedan novinar ili svi,borili da promene svoju sopstvenu sudbinu.
Novinari rade bez plata, radnog vremena, osiguranja i bore se za istinu svih, sem za svoju - vlastitu. Dobar broj honoraraca kao da ne postoji, radeći i danas - na crno, novinarske plate kasne po nekoliko meseci, / u slučaju "Krajine" - punih 11, da ne računam i ovaj mesec, dvanaesti u nizu izrazite besparice/! U radio stanicama i TV kućama radi se, /kad se radilo, tako je bilo i u "Krajini"/, 10 ili 12 sati dnevno bez evidencije prekovremenih sati. A, svi trpe i ćute o tome! Možda smo "premladi" i nismo svesni moći - skoncentrisane u našim rukama? Novinarski velikani,oni od pre, jer ih danas gotovo i nema, su se razbežali, oni su negde drugde, a na njihova upražnjena mesta dolaze oni koji ne znaju i ne umeju da prepoznaju moć kojom raspolažu.Pozitivan napredak je učinjen posle 2000. godine, kada se Udruženje novinara Srbije,rasteretilo tereta neslavne prošlosti dubokog poltronisanja politici jednoumlja devedesetih godina 20. veka. U znak revolta i neprihvatanja takvog žurnalizma, tih neslavnih godina, rođen je i NUNS - Nezavisno udruženje novinara Srbije, zatim još nekolika. Dobro je da je tako, ali je negativno to što i dan danas nema pomirenja između UNS-a i NUNS-a, pa ni sanjanog ujedinjenja ove dve najveće profesionalne organizacije. Znači li to da mediji i novinari u borbi za istinu ujedinjuju razjedinjene prostore i ljude, ali da nisu u stanju da naprave jedno udruženje, da se ujedine i zajednički bore za svoju sudbinu. Opšti utisak da se, ovde, u Srbiji , mediji i novinari slabo / a možda i nikako/ nisu borili za sebe, jako je osetan i prosto "zrači" u našem najbližem okruženju. Borbu koju nisu vodili za sebe i sudbinu medija i novinarstvo u Negotinskoj Krajini, novinari RTV "Krajina" su platili visokom cenom. Gubitkom tih istih medija, gašenjem novinarstva u pravom smislu značenja te reči, napuštanjem medijske scene. Svest o tome boli kao i razmišljanje o sopstvenoj nemoći da se nešto promeni, sada i danas, posle promene vlasničke strukture - tranzicije, koja je privatizacijom , u medije uvela površno i vulgarizovano shvatanje mnogih pojmova i vrednosti i gubitak ljudskih resursa. Ako sve to, mada nevoljno i sa osećanjem poraza ,ipak, prihvatimo i javno izgovorimo, još žalosnijom se nameće činjenica da danas o edukaciji i osposobljavanju novih generacija, koje će se ponašati profesionalno i etički u svom poslu , a koje bi nas , možda, izvele iz medijskog zagađenja , nema ko da brine. Bar ne ovde, u Negotinu, što dodatno potkrepljuje tezu s početka priče, bez obzira na vremenski kontekst - MEDIJI I NOVINARI SU MORALI I MORAJU DA UTIČU NA SVOJU SUDBINU.
Ne treba izmišljati toplu vodu, mediji su, doista, moćna stvar, bez obzira na nedostatak svesti, novinarske fele, o tome. Vršimo pritisak na druge da nešto urade ili ne, na političare da usvoje ili ne usvoje neki zakon, a nismo u stanju da se izborimo za sopstvenu sudbinu, primenom isto takvog pritiska. Mediji su se, poznato je, izborili da se o većini stvari vode rasprave i da se iznose različita mišljenja. Bilo je situacija u kojima su mediji napravili snažan pritisak , pa su se stvari, koje nisu bile dobre, stvarno, dovele u red. Poznati su takvi slučajevi,i kod nas, ovde, u lokalu, da ih se ne prisećamo. Bilo je, dakle, velikih pobeda medija, koji su ukazivali na greške i uspeli da se izbore da one budu ispravljene. Međutim, još je nepoznat slučaj da su se jedan medij ili svi, kao i jedan novinar ili svi,borili da promene svoju sopstvenu sudbinu.
Novinari rade bez plata, radnog vremena, osiguranja i bore se za istinu svih, sem za svoju - vlastitu. Dobar broj honoraraca kao da ne postoji, radeći i danas - na crno, novinarske plate kasne po nekoliko meseci, / u slučaju "Krajine" - punih 11, da ne računam i ovaj mesec, dvanaesti u nizu izrazite besparice/! U radio stanicama i TV kućama radi se, /kad se radilo, tako je bilo i u "Krajini"/, 10 ili 12 sati dnevno bez evidencije prekovremenih sati. A, svi trpe i ćute o tome! Možda smo "premladi" i nismo svesni moći - skoncentrisane u našim rukama? Novinarski velikani,oni od pre, jer ih danas gotovo i nema, su se razbežali, oni su negde drugde, a na njihova upražnjena mesta dolaze oni koji ne znaju i ne umeju da prepoznaju moć kojom raspolažu.Pozitivan napredak je učinjen posle 2000. godine, kada se Udruženje novinara Srbije,rasteretilo tereta neslavne prošlosti dubokog poltronisanja politici jednoumlja devedesetih godina 20. veka. U znak revolta i neprihvatanja takvog žurnalizma, tih neslavnih godina, rođen je i NUNS - Nezavisno udruženje novinara Srbije, zatim još nekolika. Dobro je da je tako, ali je negativno to što i dan danas nema pomirenja između UNS-a i NUNS-a, pa ni sanjanog ujedinjenja ove dve najveće profesionalne organizacije. Znači li to da mediji i novinari u borbi za istinu ujedinjuju razjedinjene prostore i ljude, ali da nisu u stanju da naprave jedno udruženje, da se ujedine i zajednički bore za svoju sudbinu. Opšti utisak da se, ovde, u Srbiji , mediji i novinari slabo / a možda i nikako/ nisu borili za sebe, jako je osetan i prosto "zrači" u našem najbližem okruženju. Borbu koju nisu vodili za sebe i sudbinu medija i novinarstvo u Negotinskoj Krajini, novinari RTV "Krajina" su platili visokom cenom. Gubitkom tih istih medija, gašenjem novinarstva u pravom smislu značenja te reči, napuštanjem medijske scene. Svest o tome boli kao i razmišljanje o sopstvenoj nemoći da se nešto promeni, sada i danas, posle promene vlasničke strukture - tranzicije, koja je privatizacijom , u medije uvela površno i vulgarizovano shvatanje mnogih pojmova i vrednosti i gubitak ljudskih resursa. Ako sve to, mada nevoljno i sa osećanjem poraza ,ipak, prihvatimo i javno izgovorimo, još žalosnijom se nameće činjenica da danas o edukaciji i osposobljavanju novih generacija, koje će se ponašati profesionalno i etički u svom poslu , a koje bi nas , možda, izvele iz medijskog zagađenja , nema ko da brine. Bar ne ovde, u Negotinu, što dodatno potkrepljuje tezu s početka priče, bez obzira na vremenski kontekst - MEDIJI I NOVINARI SU MORALI I MORAJU DA UTIČU NA SVOJU SUDBINU.
OBELEŽILI SMO, IPAK, DAN RADIJA - 22. DECEMBAR
Ne znam otkuda i zašto , ali upravo u ovom trenutku, setih se da je jednom,velikan našeg žurnalizma,profesor Sergej Lukač, nekada i moj mentor na katedri za novinarstvo Fakulteta političkih nauka u Beogradu, zapisao da je novinarstvo poslednja avantura duha!
Kad nelustrirani u svoje vreme,a dobro to bili zaslužili, krenu u lustraciju drugih, o ironijo, i narode kratkog pamćenja,ko k0ga ovde...
ОдговориИзбришиi još sa ponosnom fotkicom omiljenog direktora iz bivših dana vlasti, kada su zejedno pravili,,crne liste,, o ljudima i firmama o kojima se nije smelo pisati, jer su bili nepodobni.
Ne na tri , ni na deset , nego zauvek lustracija! zabrana pisanja do kraja života tim ispiračima mozgova iz miloševićevog vremena, koji sada brane demokratiju! koji su nam pojeli živote i budućnost i sada bez stida i srama drljaju neke svoje blogove
Zahvaljujem na biranim rečima i porukama koje ste uputili na račun posta i fotografije. Imaću na umu i tu činjenicu da lustracije nije bilo i jako žalim zbog toga jer se sada, ne bi, posle mnogo godina, potezala ta priča. Takođe, Vas obaveštavam da ne znam o kakvim crnim listama pišete, mada Vas razumem, to je sada u trendu. Što se zabrane pisanja tiče, ne verujem da ste mislili ozbiljno, a sve i da jeste, tako nešto ne mogu da prihvatim! Takođe mislim da ste se malo zaneli, ne znam o kojim ispiračima mozgova pričate, a i ne osećam se prozvanom da branim demokratiju, pa to i ne činim. Niste najpažljivije pročitali tekst, nažalost! Ne verujem da sam ikako mogla da pojedem nečiji život i budućnost, a da drljam , ne znam. Tu veštinu nisam upoznala, a ni savladala, moguće da je to jedna od razlika među nama. I konačno, nije reč o nekom blogu, već blogu koji ima ime i prezime, za razliku od Vas koji se, očigledno, ne dičite svojim identitetom, te ga skrivate. U svakom slučaju raduje me da čujem različito intorina mišljenja i komentare. P.S. Uvek ste dobrodošli, ceniću Vašu konstruktivnost!
ОдговориИзбришиMislim da za razliku od drugih zemalja kod nas su ipak novinari nesto plasljiviji.Na zalost. Pozdrav,sretni novogodisnji i bozicni praznici.
ОдговориИзбришиSto se tice NUNS-a,zeleo bih da kazem da je gospodja Gace,predsednik pomenutog udruzenja jedna politicka nistarija,uvlaka,eticki paralitik,lazni mondijalista i vrlo slab novinar.Dok je UNS,poput RTS-a,rezimski poltron,mis sistema vlasti.Jedino su npojedinci ti koji se izdvajaju,ali ih je danas manje no ikad ranije.
ОдговориИзбриши...a i slike uvek moraju biti sa neke omudine,krke,krkanluka...Prava slika serbskog poslovnog i kolegijalnog druzenja.
ОдговориИзбришиUvaženi, verujte, bilo je to skromno posluženje /"krkanluk"/,koji smo sami "donirali", iz sopstvenog /polupraznog džepa/, tako da nikoga nismo oštetili! Ako je za utehu......Takođe, nikada pre, ranijih godina, za bilo koji vid proslave nismo tražili, a ni dobijali pare, iz budžeta, na primer, taman posla. I preživeli smo, mislim fizički! Vi i ja ćemo nastaviti priču o UNS-u i NUNS-u, kad god budete želeli, s obzirom da ovo baš i nije najbolji trenutak za tako ozbiljne teme. Hvala Vam što ste na ovom blogu! Želim Vam svako dobro u Novoj, 2010. godini,ličnu sreću i dobro zdravlje. Novac i blagostanje, takođe, živeli!
ОдговориИзбришиSREĆNA NOVA - VESELI I ZDRAVI BILI! U PONOĆ POŽELITE, ZNATE VEĆ .......... LJUBAV, MIR, USPEH,ŠTO DA NE ? ZASLUŽILI SMO MI MNOGO VIŠE OD ONOGA ŠTO SMO IMALI.....I... IMAĆEMO ... ZNAM....
ОдговориИзбриши