субота, 11. децембар 2010.

SVETSKI DAN HORSKOG PEVANJA

Rekla bih da je malo onih koji će se setiti, ako uopšte i znaju, da se 12. decembar obeležava kao Svetski dan horskog pevanja. Negotin i Negotinci bi trebalo da imaju ovaj datum upisan u svoj kalendar značajnih dana. Pre svega zbog našeg Stevana Mokranjca, koji je sinonim za horsko pevanje. Takođe, i zbog brojnih njegovih sledbenika svih generacija.

Konstantin Babić je svakako jedan od onih umetnika, kojima ovaj grad duguje zahvalnost i sećanje. Kao jednom od osnivača Festivala Mokranjčevi dani, na prvom mestu. Kosta Babić je gotovo svih ovih festivalskih godina bio gost Negotina i muzičke manifestacije posvećene Mokranjcu.Ovde je imao prijatelje, ovde u Mokranjčevom kraju tražio inspiraciju za svoje specifično horsko i, uopšte, muzičko stvaralaštvo.

Današnji Dan horskog pevanja se obeležava širom kulturnog-civilizovanog sveta. Za mene je prilika da iz svoje novinarske arhive izdvojim jedno drago sećanje i podelim ga sa svima kojiima je Konstantin Babić bio prijatelj i saradnik. Cenjeni kompozitor i muzički pedagog je oktobra prošle godine napustio životnu scenu. Imala sam zadovoljstvo i čast da kao novinar sarađujem sa Kostom. Zato ću rado sa onima koji se sećaju velikog prijatelja Negotina, podeliti minute razgovora sa njim, vođenog septembra 2008. godine, kada je poslednji put pohodio rodni grad Stevana Mokranjca.




Lični stav - Kompozitor Kosta Babić, 2008.


Među poznatim imenima koja su proslavljala Mokranjčev horski i muzički Negotin je i ime Stojne Babić, profesorke muzike, svojevremeno dirigenta Crkvenog hora "Svete Trojice" u Negotinu. Pamte mlađe generacije srednjoškolaca Stojnu, mnogi od njih su i danas u kontaktu sa ovom energičnom i uspešnom ženom, koja se rado vraća gradu velikog kompozitora i svojim prijateljima. Živi daleko, ali prijatelje i Negotin ne zaboravlja, negujući, tamo negde, horsku muziku velikih srpskih kompozitora.



Intervju - Stojna Babić, Hor "Sv. Vasilije Ostroški" Frankfurt, 2008.


Usudila sam se da na ovaj način dam svoj lični doprinos obeležavanju Svetskog dana horskog pevanja!

5 коментара:

  1. Svaka čast Vanja!
    Uradila si ono što je trebalo da uradi institucija kulture koja nosi Mokranjčevo ime trebalo da uradi. No, to još jednom potvrđuje moju davnašnju teoriju da se mi Mokranjcem (dakako i najvažnijom oblašću kojom se bavio - horskim pevanjem) ponosimo i dičimo samo u vreme "Mokranjčevih dana". Pa se zato uporno trudimo da oni budu što duži, umesto da budu što efektniji. Sada mi je jasno i zbog čega je tako. Izgleda da naši poslenici u kulturi misle da, ukoliko odrade te dane, učinili su sve. Umesto da Mokranjac bude tu, pored nas i deo nas, čitave godine. Onako kako to rade Norvežani sa svojim Grigom, ili njihovim Mokranjcem u književnosti, Ibzenom.
    Čestitke još jednom!

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala, to je najmanje što kao pojedinac mogu da učinim za svoj grad, u koji su mnogi verovali i veruju, ali sve manje. Užasno se bojim trenutka kada ćemo morati da priznamo da nismo dorasli veličini dela naših velikana-Negotinaca.

    ОдговориИзбриши
  3. Одличан блог! Студирам новинарство па ми је утолико занимљивији :) Мислим да је лепо што се бавиш културом јер је она у медијима постала маргинализована. Свака част!

    ОдговориИзбриши
  4. Hvala, kolega. Nadam se da je tvoj izbor beogradski FPN?! Ima tamo sjajnih predavača i danas.Imala sam sreću da, nekada, kada je taj fakultet bio prestižan u zemlji i svetu, za mentore imam bardove novinarstva, poput S.Lukača, Šćekića, Tošića i drugih.
    Drago mi je da ti se dopada moj dnevnik-blog i izbor tema. Zaključuješ da sam morala da se nekako izuzmem iz okolnog medijskog zagađenja. Hvala, još jednom i laku noć.

    ОдговориИзбриши
  5. Ako je Lale uklonio Vaš komentar na njegovom blogu, zašto ga ne objavite na svom blogu.
    Čitalac

    ОдговориИзбриши